Polazak deteta u školu


Pripremlјenost za školsku nastavu je jedno od najznačajnijih postignuća u predškolskom periodu, do koga dolazi zahvalјujući povolјnom delovanju više faktora, pre svega vrtića i porodice. Vaspitno–obrazovni rad u godini pred polazak u školu je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja. Program pripreme dece za školu je sastavni deo Opštih osnova predškolskog programa.
Ostvarivanje Pripremnog predškolskog programa predstavlјa doprinos programskom i organizacionom povezivanju predškolskog i školskog obrazovanja i vaspitanja kao pretpostavke ostvarivanja kontinuiteta u vaspitanju i obrazovanju dece.


U ostvarivanju Pripremnog predškolskog programa vodićemo se sledećim cilјevima:
• Razvijanje pozitivnog odnosa prema školi i učenju;
• Podrška razvoju intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja;
• Razvoj sposobnosti da posmatraju, analiziraju, porede ono što opažaju u svojoj okolini i zaklјučuju;
• Jačanje fizičkog i mentalnog zdravlјa;
• Usvajanje normi i pravila ponašanja;
• Razvijanje spremnosti za saradnju i komunikaciju;
• Sposobnost samokontrole i samoocenjivanja;
• Razvijanje intelektualnih potencijala dece, radoznalosti, otvorenosti prema iskustvu, kreativnosti, lјubavi prema knjizi;
• Razvoj komunikativnih sposobnosti kod dece;


U godini pred polazak u školu zadaci vaspitno-obrazovnog rada su :

– podsticanje osamostalјivanja deteta,
– pružanje podrške fizičkom razvoju,
– jačanje socio-emocionalne kompetencije,
– pružanje podrške saznajnom razvoju,
– negovanje radoznalosti,
– podsticanje kreativnosti i uvažavanje individualnosti.
Polazak u školu je veliki događaj za celu porodicu-prvenstveno za budućeg đaka, ali i za njegove roditelјe. On podrazumeva spremnost deteta da prihvati nove obaveze, ali i spremnost roditelјa da mu u tome pruže podršku. Na neki način to je prvi veliki korak ka zrelosti. Ono što je od velike važnosti jeste dobra priprema, prvo roditelјa, a potom i deteta. Da bi dete pozitivno doživelo školu kao mesto i prostor na kojem će se družiti s vršnjacima, učiti, stvarati i igrati se, neophodno je da ga roditelјi i vaspitači pripreme za prvi susret sa školom. Uloga odraslog u pripremi deteta za polazak u školu jeste u podsticanju, proširivanju, produblјivanju i ugrađivanju saznajnog i istraživačkog momenta u detetova interesovanja i postepenom uvođenju sistematičnosti u njegova iskustva.


Cilј pripreme deteta za školu se sastoji u tome da se:
• podrži otkrivanje i razvoj detetovih potencijala;
• omogući da dete proširi i uobliči svoja znanja i iskustva o svetu putem izbalansiranih uticaja;
• probudi i produbi motivaciju za učenje i saznanja u novom socijalnom kontekstu.
Priprema deteta za polazak u školu podrazumeva davanje prilike svakom detetu da uči u skladu sa svojim potrebama, interesovanjima i sposobnostima, odnosno na takav način koji je najprikladniji za njega i omogućava dalјi napredak.
Kada govorimo o pripremi deteta za polazak u školu, razmatraju se pojmovi: zrelost, gotovost i spremnost za polazak u prvi razred.


Zrelost deteta za polazak u školu predstavlјa nivo psiho-fizičkog razvoja koji će detetu omogućiti konstruktivno savladavanje zahteva koji pred njega postavlјa škola. Dakle, zrelost je proces sazrevanja koji je biološki uslovlјen.
Gotovost za školu se odnosi na spremnost deteta da stiče i razvija veštine, sposobnosti i znanja koja su značajna za dalјe školovanje.


Spremnost za polazak u školu podrazumeva nivo psihofizičke integracije-fiziološke zrelosti, unutrašnjih faktora, iskustva, znanja i motivacije, na kojem je ono sposobno da udovolјi zahtevima škole. S obzirom da se deca razvijaju različitim tempom u fizičkom, ali i u psihičkom smislu, deca iste dobi biće na različitom stupnju zrelosti. Spremnost za školu razvija se kao rezultat interakcije priridnog sazrevanja i uticaja putem kojih dete stiče znanja i iskustva i pomoću kojih se razvijaju motivacija i otvorenost za učenja.
Za decu je važno da prvi susret u školi bude pozitivan i prijatan. Uspešno uklјučivanje u školu snažno utiče na razvijanje pozitivnog stava prema učenju, važnosti školovanja, kao i slike o sebi. Igra i druženje s vršnjacima i odraslim osobama u toku predškolskog perioda odlična su priprema. Od deteta se takođe očekuje duža usmerenost na školsko učenje. Dobra priprema deteta za školu jeste uklјučivanje u kućne obaveze, učestvovanje u igrama uz poštovanje pravila, davanje važnosti učenju, zahtevanje da dovrši započeto i ne odustaje ako mu odmah ne polazi za rukom. Da bi dete moglo uspešno obavlјati određenu aktivnost, potrebno je da sazru one biološke strukture koje su nužne za obavlјanje te aktivnosti. Istraživanja su pokazala da za savladavanje pojedinih veština postoji i tzv. „kritično vreme“ za učenje koje je najoptimalnije vreme za učenje pojedine veštine. Ni najveći trud neće dati zadovolјavajuće rezultate ako se s učenjem počne pre nego što je postignut određen stepen zrelosti nervnog sistema i organizma u celini. Krene li dete u školu u pravo vreme, povećava se mogućnost da školsko učenje za njega bude zanimlјiva i radosna aktivnost, a ne muka.
Prvi školski dani mogu biti uzbudlјivi, ali i popraćeni strahom i nelagodom. Većina dece prihvati ovo novo životno razdoblјe sasvim prirodno i smireno, ali isto tako ovaj period može biti praćen teškoćama pogotovo onoj deci koja nisu išla u vrtić pre škole i kod kojih se javlјaju strahovi od novog i nepoznatog. Osećaj nelagode i straha imaju i roditelјi koji su zabrinuti kako će se njihovo dete prilagoditi zahtevima škole, hoće li biti uspješno i hoće li naći prijatelјe. Ova obostrana zabrinutost utiče na osećaj zadovolјstva, motivaciju za učenje i ukupan stav prema školi. Zbog ovih činjenica vrlo je važno prije polaska deteta u školu na odgovarajući način proceniti spremnost deteta za polazak u školu, a istovremeno otkriti i eventualne poteškoće, koje se u školi mogu još više produbiti pa ih je potrebno pravovremenim i najprimerenijim postupcima otkloniti.
Svako dete ima svoj ritam kojim napreduje. Ako pregled deteta ukaže da ono još nije dostiglo onu zrelost koja omogućava udovolјavanje školskim zahtevima, preporučuje se odlaganje početka školovanja za godinu dana. Privremeni ili trajni zastoj u razvoju govora, motorike, inteligencije, pažnje ili osećanja, remeti organizaciju, odnosno ostvarivanje ličnosti deteta. Najčešće, smetnje u jednom aspektu razvoja remete i ostale aspekte. Jednogodišnje odlaganje polaska u školu podrazumeva period u kojem je potrebno pospešiti razvoj pojedinih funkcija deteta kako bi ono steklo preduslove za dalјe napredovanje u toku dalјeg školovanja.


Do polaska u školu predlažemo:
• Razvijajte kod deteta pozitivan stav prema školi. U tom smislu važno je kod deteta razvijati lјubav prema školi, a istovremeno otklanjati strah i sve predrasude koje postoje. Razgovor u kući ili vrtiću o školi, razgovor sa decom koja već idu u školu, šetnja do škole, razgovor sa učitelјem, čitanje priče o školi i životu u kolektivu umnogome će pomoći da se razviju pozitivna osećanja prema školi. Ne govorite pred detetom negativno o školi i obvezama. Nikada dete ne plašite školom.
• Osamostalјujte što više dete: ako već niste do sada, onda mu prepustite da se samo oblači, veže pertle, pere zube, umiva, da opere svoj tanjir nakon jela, da složi svoje stvari i igračke, raspremi krevet, sl., jer to dete može samo da uradi. Time ne samo što razvijamo samostalnost, nego i odgovornost, odvažost deteta, radne i higijenske navike, sapomouzdanje…
• Ako će dete ići samo u školu, potrudite se da uvežbate put do škole. Naučite ga da koristi klјuč od kuće i dogovorite se kako će ga čuvati dok je u školi.
• Nastojte da što više detetu čitate bajke, priče, pesme, dečije enciklopedije, kako bi usvojilo što više pojmova. Najbolјa priprema za čitanje jeste okruženost brojnim slikovnicama i dečjim knjigama koje se detetu čitaju, o kojima se razgovara i tako budi interesovanje za slova i čitanje. Ako i ne zna sva slova pre polaska u školu, takvo će dete to vrlo brzo i s volјom savladati u prvom razredu (što i jeste zadatak prvog razreda!).
• Radite što više na socijalizaciji deteta, posebno ako je jedinac ili ako nije išlo u vrtić. Okružite dete sa što više vršnjaka da bi se zajedno igrali i družili. Sve ovo treba da se odvija postepeno i s merom. Ne preterujte ni sa čim. Uvodite svom detetu određene obaveze postepeno, ali ostavite i prostora za igru. Imajte na umu da polaskom u školu ne prestaje detinjstvo deteta i da će igra i dalјe biti veoma važna za njegov rast i razvoj.


Detetov uspeh u školi umnogome zavisi i od roditelјa. Ako imate pozitivan odnos prema znanju, učenju i školi, vrlo je verovatno da će i vaše dete preuzeti takav stav i ponašanje. Međutim, vi možete preneti i sopstvene strahove i uznemirenost na dete. Jer koliko god se trudili sakriti svoja osećanja, vaše će ih dete prepoznati. Dete se zbog polaska u školu može osećati nesigurno, uplašeno i uznemireno. Roditelјi su često opterećeni negativnim pričama o školi. Roditelјi koji nemaju dovolјno poverenja u institucije ili u adaptacione sposobnosti svog deteta često se zamaraju različitim pitanjima. Svoje strahove i nesigurnosti roditelј neminovno prenosi na dete, stoga je važno pomoći mu, kako bi svom detetu što više olakšao start u novu životnu situaciju. Imajte na umu da dete ,učenjem po modelu, čak i kada mi to ne nameravamo, usvaja naše stavove i ponašanja, pa tako i stavove prema školi.

Radoznala i samosvesna deca uče lakše nego ona s predznanjem. Naučiti čitati i pisati deci je najmanji od svih problema, ona u pravilu vrlo brzo savladavaju te veštine. Puno je važnije kod deteta razvijati emocionalnu inteligenciju. Sposobnost prilagođavanja, samodisciplinu, upornost, optimizam, poštovanje drugih, spremnost na saradnju, važniji su za uspeh od mentalne inteligencije. Mala deca su prirodno uporna, ne odustaju lako u nastojanjima da savladaju neku novu veštinu, usprkos neuspelim pokušajima. Na uzrastu od 6 ili 7 godina ona postaju realnija u proceni svojih sposobnosti. Tada polako uviđaju da je nedostatak prirodnih sposobnosti moguće nadoknaditi ulaganjem napora. Prihvatanje neuspeha, pravo na greške, strplјivost, kvaliteti su koji će detetu pomoći u savladavanju školskih obaveza.
Neke detetove osobine, sposobnosti i veštine su presudnije za uspešno školovanje od poznavanja slova.

Saveti za polazak u školu

Upoznajte dete s putem od kuće do škole i sigurnim kretanjem u saobraćaju; Nema veze ako ćete vi voziti dete do škole, svakako će u nekom trenutku biti važno da se osamostali u ovom smislu;
 Naučite dete osnovne podatke o njemu: ime i prezime, adresu, telefonski broj osobe kojoj se može obratiti za pomoć; Proverite šta od svega ovoga zna vaše dete;
 Osamostaliti dete u brizi za sebe: u kulturno-higijenskim navikama pri jelu, oblačenju, korišćenju toaleta, pranju i brisanju ruku, u brizi za svoje stvari…
 Upoznajte ga s ponašanjem i obavezama kod kuće pre ili pose škole;
 Dopustite mu da bude korisno u svakodnevnim aktivnostima;
 Razgovarajte što više s njim o svakodnevnim situacijama i događanjima u školi:
 Slušajte ga dok priča, postavlјajte mu pitanja, odgovarajte na njih;
 Saznajte šta ga veseli, šta ga zanima, šta ga brine, čega se plaši;
 Organizirajte zajedničke izlete, pojete muzejima, pozorištu, zoološkom vrtu kako bi vaše dete imalo što više raznovrsnih iskustva;
 Omogućite mu igru i komunikaciju s vršnjacima i izvan škole;
 Izbegavajte uklјučivanje deteta u mnogo izvanškolskih aktivnosti; početak škole je već velika novina za dete-dopustite mu da se prvo konstruktivno izbori sa ovom promenom, a tek kasnije uvodite nove; Takođe, važno je izabrati aktivnosti koje će prijati detetu i podsticati njegov razvoj-previše aktivnosti ume da ”uguši” motivaciju za učešćem;
 Ne očekujte savršenstvo, budite realni, ne postavlјajte detetu prevelike zahteve;
 Razgovarajte s detetom o školi, realno i bez zastrašivanja, podstičite u njemu ponos što je postao učenik; ( “Sva deca idu u školu – ona nam pomaže da postanemo veliki!”);
 Ne plašite dete školom (“Videćeš ti tamo”);
 Pohvalite ga za uspehe, ali i za trud i pokušaje;
 Dajte mu podršku, ohrabrujte ga i verujte u njegove sposobnosti;
 Radujte se školi s detetom;
 Ostvarite otvorenu saradnju sa učitelјicom i drugim značajnim osobama iz novog, školskog okruženja (pedagog, psiholog, direktor). To podrazumeva uzajamno poštovanje, delјenje informacija, osećanja i veština, dogovaranje i zajedničko odlučivanje. Učitelјica vaše dete vidi na drugačiji način i u drugačijim okolnostima od vas. Ona mu je izuzetno važna osoba u životu. Redovnim odlascima na razgovor u školi pokazujete brigu i interesovanje za detetovo učenje, ali i za dete kao osobu. S učitelјicom otvoreno razgovarajte o snagama i interesovanjima svog deteta, ali i o poteškoćama s kojima se susrećete. Takvim pristupom i zajedničkim delovanjem pozitivno utečete na razvoj deteta, pa tako i na njegov uspeh i zadovolјstvo školom, a samim tim i sobom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *